|
|
|
Mirisi - tihi vladari sveta |
| Najbitnije
životne
aktivnosti -
preživljavanje,
prehrana i
razmnožavanje,
neodvojivo su
povezane s čulom
mirisa. |
|
 |
|
Čulo mirisa je
verovatno
najstarije od
svih pet čula.
Mirisi su
nevidljivi
putnici
nepreglednih
prostranstava
koji menjaju
raspoloženja
ljudi. Važan su
deo mozaika
naših telesnih
čula koja
učestvuju u
oblikovanju
celovite slike
sveta oko nas.
Iako ih ne
možemo videti,
dodirnuti, niti
čuti, mirise
vežemo uz
određene osobe,
događaje i u
trenutku nam
mogu vratiti
zaboravljene
uspomene. Oni su
sitne molekule
koje nošene
vazduhom ulaze u
nozdrve. Čulo
mirisa usko je
povezano sa
limbičkim
sistemom -
središtem
osećajnog
pamćenja, što
objašnjava zašto
isti miris
različite osobe
mogu različito
da doživljavaju.
Mi komuniciramo
sa svojom
okolinom i
svesni smo je
upravo putem
čula kojima
primamo
nadražaje. Čulo
mirisa, koje je
materijalne
prirode,
izuzetno je
važno. Molekule
nošene strujom
vazduha fizički
nalegnu na čulne
završetke
olfaktorne (mirisne)
sluznice, koja
kod čoveka
zauzima površinu
od 5 cm2, (100
cm2 kod psa). Na
taj način smo
putem čula
mirisa u nekoj
vrsti telesnog
kontakta s
osobom ili
supstancom koja
"miriše". |
 |
Ti prirodni signali
nadražuju
olfaktorne (mirisne)
neurone koji
šalju signale u
hipotalamus,
odgovoran za
hormonalnu
ravnotežu, čime
deluju na naše
osećaje i
raspoloženje.
Tako je i
lokalno
delovanje
eteričnih ulja
povezano s
emocionalnim
zadovoljstvom i
harmonizacijom
vegetativnog
nervnog sistema,
što je od
važnosti za rad
odbrambenog
sistema. |
|
Aromakologija je
oblast koja proučava
odnose psihologije i
mirisa kojima se
mogu izazvati
osećaji i određene
emocije,
stimulacijom
olfaktornih (mirisnih)
centara u mozgu,
posebno limbičkog
sistema. Najbitnije
životne aktivnosti,
preživljavanje,
prehrana i
razmnožavanje
neodvojivo su
povezane sa čulom
mirisa. Novorođenče
u prvim danima
života majku
raspoznaje po mirisu.
Hrana nas mirisom
privlači ili odbija,
dok psi njuhom
otkrivaju tartufe,
drogu i raspoznaju
najrazličitije
mirise. Druga osoba
nas svojim mirisom
privlači (feromoni)
ili odbija (znoj,
zadah). U okruženju
gde vladaju prijatni
mirisi dobro se
osećamo (boravak u
prirodi, na moru,
mirisan prostor) dok
iz zadimljenih
prostora izlazimo
uznemireni, najčešće
s glavoboljom. Uloga
mirisa u
preživljavanju
vidljiva je po tome
što nas neugodni
mirisi svojom
odbojnošću
upozoravaju na
izlazak gasa,
otrovnih para, na
požar i neke druge
opasne situacije.
Biljke mirisom
privlače insekte i
tako osiguravaju
oprašivanje, tj.
razmnožavanje. Mnoge
životinje
osiguravaju
razmnožavanje
signalizirajući
vreme parenja
ispuštanjem mirisa.
Neke životinje
mirisom nanjuše plen
(predatori) ili
opasnost, dok se
druge mirisom brane
(tvor).
Neprolazna i
nepobitna vrednost
Biljke su čoveku od
postanka i hrana i
lek. U današnje
vrijeme, 50 posto
informacija u
farmakologiji
prestaje biti tačno
za prosečno pet
godina, dok spoznaje
o lekovitim učincima
aromatičnog bilja
imaju neprolaznu i
nepobitnu vrednost.
U drevnim
civilizacijama
velebilje i mirisna
sredstva imali su
istaknuto mesto u
medicini, farmaciji,
kozmetici,
samolečenju,
kulinarstvu,
higijeni, religiji i
ritualnim obredima.
|
|
 |
Godine 4000.
pre nove ere
Ajurvedski
lekar
Šušruta
opisuje 700
lekovitih
biljaka.
Godine 2838.
pre nove ere
u Kini su
nađeni
dokumenti o
fitoterapiji.
Lekar Šen
Nung opisuje
lekovito
delovanje
350
aromatskih
biljaka koje
i danas
upotrebljava
tradicionalna
kineska
medicina.
Godine 2000.
pre nove ere
u Iraku su
pronađene
glinene
pločice s
recepturama
lekovitog
meda. U
Egiptu, u
kojem su
rođene
hemija i
farmacija,
aromatično
bilje se
koristilo u
medicini,
farmaciji,
ishrani, za
dezinfekciju
grobnica,
ritualno pri
obredima, za
balzamovanje
mrtvih i
naravno u
ljubavne
svrhe.
Kleopatra je
dočekujući
Marka
Antonija
natopila
jedra svojih
brodova
eteričnim
uljem
jasmina... "i
vetar je
mirisao na
ljubavnu
čežnju".
Grčki
studenti na
akademijama
su održavali
koncentraciju
grančicama
ruzmarina
zataknutim
iza uha.
Stari Rim je
imao oko 900
javnih
kupališta, a
posle
kupanja je
sledilo
mazanje
mirisnim
pomastima.
Arapski
lekar
Avicena i
slavni
carski lekar
Galen
koristili su
lekovito
bilje.
Pronašavši
postupak
destilacije,
Arapi su
usavršili
proizvodnju
mirisa, što
se nakon
krstaških
ratova
proširilo na
Evropu.U srednjem
veku
mirisima su
se najčešće
prikrivali
neugodni
vonjevi, a
kađenjem su
se
osvežavali
prostori.
Lekari su
bili
obavezni
gajiti
lekovito
bilje u svom
vrtu. U
vreme
epidemije
kuge lekari
su nosili
poznate
maske u
obliku
ptičjeg
kljuna u
kojem su
bile
aromatične
biljke i
pamuk
natopljen
eteričnim
uljima.
Tamjan se od
davnina u
crkvi
upotrebljavao
(i danas se
upotrebljava)
kao simbol
radosti,
čistoće i
počasti
prilikom
krštenja.
Lečenje
aromatičnim
biljem,
tokom
vremena,
neprekidno
se razvijalo
u narodnoj
medicini.
Danas i
moderna
farmaceutska
industrija
koristi
hemijska
jedinjenja
lekovitih
biljaka od
kojih su
važniji:
alkaloidi (morfin,
kofein,
kinin,
atropin,
efedrin,
rezerpin),
glikozidi (digoksin,
oleandrin,
saponini),
sluzi,
pektin, guma,
tanini (adstringensi),
fitoncidi (biljni
antibiotici).
Danas se u
svetu
koristi oko
20.000
lekovitih
biljaka, od
kojih je
1100 dobro
istraženo, a
od oko 250
vrsta
dobivaju se
osnovni
sastojci za
proizvodnju
lekova.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
