|
|
|
Tajna funkcionisanja
organizma |
| Mi
uglavnom
svoje telo
uzimamo
zdravo za
gotovo.
Jedemo,
nastojimo da
smo čisti,
da nam ne
bude hladno
ili vruće i
dosta se
trudimo da
izbegnemo
povrede.
Osim toga,
ne
razmišljamo
mnogo o tome
kako
funkcioniše
naše telo,
mada brinemo
o svom
spoljašnjem
izgledu.
Iznutra,
međutim,
naše telo je
čudesna živa
mašina
sposobna da
raste,
obnavlja se
i razmnožava,
istovremeno
noseći
naokolo
najprefinjeniji
ikad stvoren
kompjuter –
ljudski
mozak. |
Više od polovine
ljudskog tela je
sačinjeno od vode.
Ostatak je sačinjen
od velikog broja
složenih hemikalija.
Te hemikalije su,
zajedno sa vodom,
okupljene u sićušne
građevinske blokove
zvane ćelije. Da bi
preživele, ćelijama
su potrebni hrana,
kiseonik i vodeno
okruženje. Hranom i
vodom ih snabdevaju
krv i ostale telesne
tečnosti, koje su
zadužene i za
odnošenje otpadnih
materija. Krv treba
da sadrži sve
hranljive supstance
i hemikalije
potrebne ćelijama.
Metabolizam je
termin koji označava
svu hemijsku
aktivnost u ćelijama.
Metabolizmom se
razlažu komplikovane
supstance dobijene
putem hrane u druge
materije koje su
potrebne organizmu.
Brzina našeg
metabolišma se
povećava tokom
energičnih fizičkih
aktivnosti. To znači
da na efikasniji
način iskorišćavamo
energiju unesenu
hranom.
Naše telo je satkano
od milijardi
sićušnih ćelija, od
kojih se svaka
ponaša kao celina za
sebe, ali ujedno
sadrži i šemu celog
organizma. Mase
sličnih ćelija se
grupišu u tkiva, a
različita tkiva se
kombinuju u organe
sa specifičnim
funkcijama, kao što
su oko, bubreg,
mozak, srce, pluća.
Složenost tu ne
prestaje. Različite
grupe organa deluju
zajedno kao sistemi.
Svaki sistem ima
važan zadatak da
održi telo u celini
živim i zdravim.
Tako imamo
cirkulatorni sistem,
respiratorni,
skeletni, sistem za
varenje itd. Čitavu
ovu masivnu i
složenu mašineriju
održavaju u pokretu
mozak i nervni
sistem, koji su
povezani sa svim
delovima tela i
prate i kontrolišu
njegove funkcije. |
|
 |
U
organizmu se
odvijaju
milioni
hemijskih
reakcija i
kako utiču
jedna na
drugu
potrebno je
da se sve
održavaju u
ravnoteži.Taj
proces se
naziva
homeostaza,
obezbeđuje
neometan rad
celog ovog
komplikovanog
sistema, kao
i
prevazilaženje
problema pre
nego što
prouzrokuju
bolest.
Mozak prati
sve što se
događa u
organizmu i
kontroliše
sve
posredstvom
nerava i
hemijskih
glasnika (hormona),
koji po
potrebi
pokreću i
zaustavljaju
hemijske
reakcije. |
|
Organizam,
takođe, sam
popravlja
oštećena
tkiva i
ćelije.
Naime,
ćelije imaju
sposobnost
vrlo brze
deobe, koja
im omogućava
da zamene
stare ili
mrtve ćelije.
Nervne
ćelije su
jedine koje
ne mogu da
se nadomeste.
Međutim,
nervne
ćelije umeju
da formiraju
nove veze
duž kojih se
prenose
poruke,
ukoliko dođe
do oštećenja
dugačkih
vlakana.Uklanjanje
mrtvih i
umirućih
ćelija je
posao belih
krvnih
ćelija u
krvotoku,
koje ih
prosto
pojedu, dok
jetra ima
sposobnost
razlaganja
crvenih
krvnih
ćelija, čiji
je životni
vek veoma
kratak.
Inače,
životni vek
ćelija je
različit.
Ćelije imaju
unapred
utvrđen
životni vek
i po
odumiranju
se
automatski
nadomeštaju.
Što je
ćelija
aktivnija,
to kraće
živi. Neke
bele krvne
ćelije žive
vrlo kratko.
Neki tipovi
tih ćelija
npr. koji
proždiru
mrtve ćelije
i bakterije,
žive svega
30-ak časova.
Bele krvne
ćelije koje
se bore
protiv
bolesti žive
2 – 4 godine.
Ćelije koje
oblažu creva
žive oko 5
dana, pre
nego što ih
zamene nove.
Evo još
nekih
primera
životnog
veka ćelija:
- ćelije
kože žive 19
dana
-
spermatozoidi
žive 2
meseca
- trepavice
žive 3 – 4
meseca
- crvene
krvne ćelije
žive 4
meseca
- ćelije
jetre žive 8
meseci
- ćelije
kose žive 2
– 4 godine
- koštane
ćelije žive
15 – 25
godina
O
funkcionisanju
organa i
organskih
sistema i
njihovoj
čudesnoj
povezanosti
u skladnu
celinu biće
više reči u
narednim
tekstovima. |
|
|
|
|
|
|
|
|
