Mirisi - tihi vladari sveta

 

 

Mi komuniciramo sa svojom okolinom i svesni smo je upravo putem čula kojima primamo nadražaje. Čulo mirisa, koje je materijalne prirode, izuzetno je važno. Sitne molekule nošene strujom vazduha ulaze u nozdrve, fizički nalegnu na čulne završetke olfaktorne (mirisne) sluznice, koja kod čoveka zauzima površinu od 5 cm², a kod psa npr. 100 cm². Na taj način smo, putem čula mirisa, u nekoj vrsti telesnog kontakta s osobom ili supstancom koja "miriše".

 

Ti prirodni signali nadražuju olfaktorne (mirisne) neurone koji šalju signale u hipotalamus, odgovoran za hormonalnu ravnotežu, čime deluju na naše osećaje i raspoloženje. Tako je i lokalno delovanje eteričnih ulja povezano s emocionalnim zadovoljstvom i harmonizacijom vegetativnog nervnog sistema.

 

Najbitnije životne aktivnosti - preživljavanje, prehrana i razmnožavanje, neodvojivo su povezane sa čulom mirisa. Novorođenče u prvim danima života majku raspoznaje po mirisu. Hrana nas mirisom privlači ili odbija, dok psi njuhom otkrivaju tartufe, drogu i raspoznaju najrazličitije mirise. Druga osoba nas svojim mirisom privlači (feromoni) ili odbija (znoj, zadah). U okruženju gde vladaju prijatni mirisi dobro se osećamo, dok iz zadimljenih prostora izlazimo uznemireni, najčešće s glavoboljom. Uloga mirisa u preživljavanju vidljiva je po tome što nas neugodni mirisi svojom odbojnošću upozoravaju na izlazak gasa, otrovnih para, na požar i neke druge opasne situacije. Biljke mirisom privlače insekte i tako osiguravaju oprašivanje, tj. razmnožavanje. Mnoge životinje osiguravaju razmnožavanje signalizirajući vreme parenja ispuštanjem mirisa. Neke životinje mirisom nanjuše plen (predatori) ili opasnost, dok se druge mirisom brane (tvor).

 

Neprolazna i nepobitna vrednost

 

Biljke su za čoveka od postanka i hrana i lek, ali i izvor različitih mirisa. Kroz vekove, dolazilo se do spoznaje o lekovitim učincima aromatičnog bilja, za koje danas znamo da ima neprolaznu i nepobitnu vrednost. U drevnim civilizacijama velebilje i mirisna sredstva imali su istaknuto mesto u medicini, farmaciji, kozmetici, samolečenju, kulinarstvu, higijeni, religiji i ritualnim obredima.

 

Godine 4000. pre nove ere Ajurvedski lekar Šušruta opisuje 700 lekovitih biljaka. Godine 2838. pre nove ere u Kini su nađeni dokumenti o fitoterapiji. Lekar Šen Nung opisuje lekovito delovanje 350 aromatskih biljaka koje i danas upotrebljava tradicionalna kineska medicina. Godine 2000. pre nove ere u Iraku su pronađene glinene pločice s recepturama lekovitog meda. U Egiptu, u kojem su rođene hemija i farmacija, aromatično bilje se koristilo u medicini, farmaciji, ishrani, za dezinfekciju grobnica, ritualno pri obredima, za balzamovanje mrtvih i naravno u ljubavne svrhe. Kleopatra je dočekujući Marka Antonija natopila jedra svojih brodova eteričnim uljem jasmina... "i vetar je mirisao na ljubavnu čežnju".

 

Grčki studenti na akademijama su održavali koncentraciju grančicama ruzmarina zataknutim iza uha. Stari Rim je imao oko 900 javnih kupališta, a posle kupanja je sledilo mazanje mirisnim pomastima. Arapski lekar Avicena i slavni carski lekar Galen koristili su lekovito bilje. Pronašavši postupak destilacije, Arapi su usavršili proizvodnju mirisa, što se nakon krstaških ratova proširilo na Evropu.

 

U srednjem veku mirisima su se najčešće prikrivali neugodni vonjevi, a kađenjem su se osvežavali prostori. Lekari su bili u obavezi gajiti lekovito bilje u svom vrtu. U vreme epidemije kuge lekari su nosili poznate maske u obliku ptičjeg kljuna u kojem su bile aromatične biljke i pamuk natopljen eteričnim uljima. Tamjan se od davnina u crkvi upotrebljavao kao simbol radosti, čistoće i pročišćenja.

 

I danas, svaka žena i muškarac žele da svoj jedinstveni šarm istaknu mirisnim kapima parfema. Ponuda parfema je ogromna, od onih najluksuznijih do onih koje uz malo truda možete sami da napravite. Važno je da odabrani miris pridonese vašem još boljem raspoloženju.