I šta je, u stvari, energija?

Odgovore na ova pitanja donekle možete pronaći u romanu „Celestinsko proročanstvo“. Ovo nebesko proročanstvo govori o renesansi svesti koja se dešava već neko vreme, koja nije religiozna ali jeste duhovna. Proročnstvo je podeljeno u devet delova i svaki je posvećen određenom uvidu u životna dešavanja. Rukopis „proriče“ da će ljudska bića krajem dvadesetog veka početi da otkrivaju te uvide i time otkriti nešto novo o životu i smislu svoje egzistencije na Zemlji. Proročanstvo datira iz 600. godine pre Hrista i predskazuje veliku promenu u ljudskom društvu.

Glavni junak, kome tokom celog romana ne saznajemo ime (što naglašava da to može biti svako od nas), trenutno se nalazi u životnoj fazi u kojoj oseća razočaranost sobom i svetom. U neočekivanom susretu sa dugogodišnjom prijateljicom saznaje da se ona nedavno vratila iz

Perua, gde je upravo otkriven drevni Rukopis.

Pomoću onog što je saznala o prvom uvidu ona mu delimično objašnjava uzroke njegovih nemira i da se ispod njih krije mogućnost za mnogo ispunjeniju egzistenciju. Postoji nešto što se događa iza svakodnevnog života, a što je izmicalo ljudskoj pažnji u prošlim vremenima.

Iako skeptičan prema postojanju Rukopisa i mogućnosti da on objašnjava tajnu ljudskog postojanja, shvata da ga je veoma zaiteresovala ova mogućnost. Vraća se kući i nakon prespavane noći i razmišljanja o snu koji je sanjao te noći, odlučuje da pođe u Peru u potragu za objašnjenjima. „Dugo sam raznišljao o mogućem riziku, ali je konačno preovladalo moje osećanje optimizma. Odlučio sam da ne brinem. Biću pažljiv i ići ću polako.“

Nemir, koji se neminovno javlja u svakome od nas,

podstiče nas na razmišljanje o njegovom značenju. Da li taj nemir ukazuje na nedostatak koji osećamo čak i nakon postignutog željenog cilja? Taj nemir nas sasvim sigurno podstiče na još dublje razmišljanje o večitom pitanju „Ima li još nečega više“. 

S vremena na vreme, u životu nas iznenadi neka slučajnost. U trenutnku nas zainteresuje svojom pojavom i počinjemo da se iščuđavamo toj neobičnoj podudarnosti. Pitamo se da li ima nekog većeg značenja u tome. Sigurno vam se dogodilo da iznenada pomislite na nekoga koga dugo vremena niste ni čuli ni videli. Baš u tom trenutku ta osoba vas poziva telefonom ili od nekog drugog čujete nešto o toj osobi.

Da li je slučajnost (koincidencija) to što je naš junak razgovarao sa svojom prijateljicom? Da li je nemir koji je osećao bio podsticaj za njegove dalje akcije?

Sasvim sigurno, osećaj koji u trenutku spoznaje o slučajnosti doživimo, tera nas napred. Tera nas da još više razmišljamo o tome i da tražimo neko dublje značenje. U zavisnosti od našeg karaktera, neko će nastaviti dalje (razlog zbog koga je naš junak otišao u Peru), a neko će jednostavno preći preko toga ne obraćajući previše pažnje.

Međutim, jedna slučajnost vodi ka drugoj. Svaka dalja spoznaja o događajima koji uslede sve više nam otvara um i podstiče naše nesvesno da se razvija još više. Prema rukopisu, značajne promene se dešavaju sa povećanjem broja ljudi koji imaju ovu svesnost u isto vreme. Znatan broj ljudi, takozvana kritična masa biće postignuta početkom 21. veka.

Prvi Uvid Celestinskog proročanstva upravo govori o svim tim podudarnostima / koincidencijama / slučajnostima. On govori da je naš unutrašnji nemir znak da se nešto događa i da treba da obratimo više pažnje na događaje oko nas i u nama samima, jer 

sve slučajnosti imaju dublje značenje.    

Drugi Uvid Celestinskog proročanstva govori o istorijskom aspektu koincidencija i njihovom uticaju na samu istoriju. On nudi određeni odmak i razmatranje dužih nizova događaja koji pojašnjavaju šta znače naša novija opažanja. To je pogled na našu kolektivnu svest i ono čime smo bili zaokupljeni ranije – nauka, ekonomija, tehnološka dostignuća... U osnovi – ono što smo mislili to smo i dobili. Duhovnu sigurnost zamenila je udobnost. „Stvorili smo oruđa materijalne sigurnosti i sada smo spremni da otkrijemo zašto smo to uradili. Na licima prolaznika oko mene mogao sam da vidim preokupacije, ali takođe sam pomislio da sam video i slabašne znake nove svesnosti.“

„Kada jednom vidimo istorijsku pozadinu naše svesnosti, tada shvatamo njenu vrednost.... Istorija nije samo razvoj tehnologije; to je i razvoj misli.“

Drugi Uvid govori o dopuštanju intuiciji da nas vodi unazad, ka duhovnom. Ka duhovnom i ka povezivanju sa Energijom. 

Energija o kojoj govori Treći Uvid je dokaz da ne živimo u materijalnom svetu, već u svetu dinamičke energije, tj. da ćemo sada naučiti da opažamo ono što je za nas ranije bila nevidljiva vrsta energije.   „... Ljudsko opažanje ove energije prvo počinje sa povećanom osetljivošću prema lepoti.... Kada nas nešto dirne kao lepo, ono ispoljava veću prisutnost i oštrinu oblika i živopisnost boja, zar ne?“ Kad počnemo da opažamo lepotu prirode, ona počne da nam pruža nagoveštaje života u sebi i možda svesnost. U svakom slučaju, puni nas energijom.

Svemir je sasatavljen od čiste energije. Materija je na svom elementarnom nivou sastavljena od energije. Idući ka najsitnijim elementima bilo čega materijalnog (čoveka, cveta, kamena...) nalazimo da je i najmanji atom sastavljen od energije. Energija 

ne nestaje, ona je jednostavno uvek u pokretu – transformiše se iz jednog oblika u drugi. 

„Čitav Ajnštajnov životni rad želeo je da ukaže na to da ono što smo opažali kao čvrstu materiju je većinom prazan prostor sa struktuiranom energijom koja se kreće u tom prostoru. To važi i za nas.“ A kako se kreće ta energija i da na to utiče očekivanje samog istraživača, pokazala je kvantna fizika.

Mi svojim mislima možemo kontrolisati energiju. Usmeravanjem svojih misli u željenom smeru možemo uticati na krajnji ishod – „gde ide pažnja, tamo teče i energija“. Utičući na druge energetske sisteme mi ubrzavamo ritam koincidencija. Postoje razne vrste vidljivih fenomena, veoma suptilnih, koje ne možemo proučavati, u stvari ne možemo ni reći da postoje, sve dok ne uklonimo svoj skepticizam.

Eksperimenti sa usmeravanjem pozitivne energije na biljke – više pažnje i brige za njihov rast, od kojih su

neki opisani u knjizi, pokazuju da se one brže razvijaju i daju bolje nutritivne karakteristike – sadrže više proteina, vitamina, minerala... „Ukazana pažnja ovim biljkama daje nešto što za uzvrat povećava ljudsku snagu kada se jedu“. A naša sopstvena energija, kao i mogućnost opažanja energije oko nas, svakako zavisi dobrim delom od toga šta jedemo.

Ljudska energija može se videti kao aura koja se nalazi oko tela. Danas postoje uređaji kojima se može snimiti energetska aura, gde prisustvo određenih boja govori o stanju tela i duha. Ali „... opažanje energetskih polja je samo stvar vežbanja nekih sposobnosti, buđenja drugih neiskorišćenih receptora, nešto što svako, teoretski, može da uradi.“ Kada ljudi budu ovladali ovim sposobnostima, razumevanje fizičkog sveta biće konačno promenjeno.

Za sada, oni talentovaniji, posmatrajući razgovor dve osobe, mogu da primete prelaz energije sa jedne osobe na drugu. U poljima koja okružuju tela dolazi do spajanja dve aure i kruženja energije. U samoj knjizi opisi razgovora više osoba i njihovo posmatranje od strane  našeg junaka pokazuju da energija prelazi sa osobe na osobu, kao i sa čoveka na biljku.

Četvrti Uvid govori o prelasku energije sa osobe na osobu, odnosno o tome kako se ljudi međusobno nadmeću oko energije. Četvrti Uvid zapravo govori o borbi za Energiju – borbi za moć, o tome kako se čovek brani i napada kada se oseti ugroženim, kako ima podsvesnu želju za dominacijom, a sve u cilju sticanja više energije.

U ovom uvidu se govori o najlakšem načinu za sticanje više energije – uzimanjem od drugih. Posmatranjem sopstvenih ali i interakcija među drugima, postajemo svesni da energija stečena

„uzimanjem“ od drugih ne traje dugo. Na sreću, način za sticanje više energije nije samo uzimanje od drugih. Moguće je povezati se na sam Izvor Energije, univerzalni izvor. Proširivanjem svesti moguće je povezati se na Izvor i „dopuniti“ se potrebnom energijom, koja je u Izvoru neiscrpna.

Prečesto odvajanje od Izvora Energije čini da se ljudi često osećaju slabi i nemoćni. Zbog toga pokušavaju da pridobiju tuđu pažnju i samim tim i energiju. Dobijanjem te energije, osećaju se jačima, ali zato je onaj drugi često oslabljen. Drugi, osećajući se oslabljenim, pokušaće da se odbrani od „otimanja“ energije, što neminovno dovodi do beskrajne borbe za moć.

„Konačno smo uvideli koliko manipulišemo jedni drugima i zato smo počeli da preispitujemo sveje motive. Tražimo drugačiji način da komuniciramo.... Polako ćemo se oslobađati tog nadmetanja za čistu ljudsku energiju, zato što ćemo konačno biti 

sposobni da primamo energiju iz drugih izvora.“

Povezivanje sa Izvorom nije neophodno samo da ne bi uzimali energiju od drugih – povezivanje sa Izvorom donosi i potpuno drugačiji osećaj u nama, osećaj sigurnosti i autentičnosti. Nesigurnost i nemir prestaju onog trenutka kada osetimo povezanost sa unutrašnjom energijom i sa Izvorom. Osećaj lakoće koji se javlja je samo jedna od posledica. Takođe, doživljavamo pun intenzitet boja, mirisa, ukusa i zvukova oko nas. Jednostavno, sva naša čula se izoštravaju, kao i naš osećaj povezanosti sa svime što nas okružuje.

Peti Uvid govori upravo o tom osećaju i o načinu povećanja sopstvene energije, kroz novo razumevanje mistične svesti. Za većinu ljudi ova svest je još uvek samo intelektualna ideja, ali je može dokučiti svako ko traži istinu.

Prvi korak na tom putu jeste unos energije preko hrane. Hranu je potrebno sporo i pažljivo žvakati, kao što svi sveštenici jedu. „...Uživati... Ukus je važan. Moraš uživati u ukusu. To je razlog molitve pre jela. Ne radi se samo o tome da budeš zahvalan, već da od jela napraviš čitav doživljaj, tako da energija iz hrane može da uđe u tvoje telo... Primanje energije iz hrane je prvi korak.... Nakon što ličnu energiju povećaš na ovaj način, postaješ mnogo osetljiviji na energiju u svim stvarima... a onda naučiš da unosiš ovu energiju u sebe bez hrane.“

Uvećavanje sopstvene energije kroz hranu je najjednostavniji način. Tako dobijena energija nije velika i ne traje dugo. „Unos“ energije kroz prirodu je mnogo značajniji. Često sebi kažemo „idem da napunim baterije“ kada odlazimo u šetnju po prirodi, pored mora ili jezera, na planini... Kada cenimo lepotu i jedinstvo stvari mi primamo energiju.

Potrebno je stvoriti osećaj univerzalne ljubavi prema svemu. Osećaj ispunjenosti koji „hrani“ dušu i telo, osećaj koji nam stvara utisak da lebdimo. Tada znamo da smo povezani.

„Kada ceniš lepotu i jedinstvo stvari, ti primaš energiju. Kada stigneš do nivoa gde osećaš ljubav, onda možeš da vratiš energiju, ako to želiš.“

Šesti Uvid pojašnjava trenutak kada gubimo povezanost sa Izvorom energije. To je najčešće trenutak iz naše prošlosti, iz detinjstva, kada smo stvorili određene navike ponašanja u cilju očuvanja sopstvene energije. Time smo stvorili takozvanu kontrolnu dramu – strategiju kako da povratimo energiju, koju su članovi naše porodice nesvesno uzimali od nas.

Prvi korak u oslobađanju od prošlosti jeste da postanemo potpuno svesni naših ličnih kontrolnih drama. „Svaka osoba mora da protumači svoje

porodično iskustvo sa razvojne tačke gledišta, sa duhovne tačke gledišta i da otkrije ko je on stvarno. Jednom kada to uradimo, naša kontrolna drama nestaje i pojavljuje se naš pravi život.“

Manipulacije za privlačenje pažnje, koje smo stekli u detinjstvu, po pravilu mogu biti pasivne ili agresivne. U romanu su predstavljene kao tipovi – „Jadnika“ , „Nedostupnosti“, „Ispitivača“ i „Zastrašivača“. Bilo kom tipu da pripadamo, vremenom, kada se te drame dovedu do nivoa svesnosti, možemo ih prevazići. Kada jednom uvidimo svoju dramu, slobodni smo da prevaziđemo tu nesvesnu igru koju igramo. Pronalazimo dublju svrhu svog života i duhovni razlog zbog koga smo rođeni u svojoj porodici. A kada jednom shvatiš ko si, svoj razvojni identitet, mnogo ti je lakše da ostaneš povezan sa Izvorom.

Sedmi Uvid nudi odgovore na pitanje - kako sebe pronaći na putu ka svom cilju. Sve podudarnosti

koje imamo u životu, otkrivanjem, ili bolje reći, sticanjem novih uvida, počinju da se umnožavaju. Sve te situacije koje iskaču pred nas su vodilje koje nas u stvari usmeravaju ka cilju. Nekada je to san, nekada sanjarenje u budnom stanju, a nekada jednostavno intuicija. Iz dana u dan, razvijamo se razumevajući i prateći pitanja koja nam se javljaju.

Bitna stvar o kojoj govori Sedmi Uvid je izazivanje osećaja ljubavi. Osećaj koji dobijamo kada se „napunimo“ energijom je zapravo osećaj ljubavi prema svemu. Nedostatak energije i praznina koja se kao posledica javlja vodi ka problemima sa zdravljem.

„ Tvoje telo vibrira na određenom stupnju. Ako spustiš svoju energiju na suviše nizak nivo tvoje telo pati. To je veza između stresa i bolesti. Ljubav je način kojim održavamo našu vibraciju. Ona nas održava zdravim. Zato je to važno.“

„Moramo da shvatimo da svaki događaj ima značaj i da nosi sa sobom poruku koja nekako ima veze sa našim pitanjima. Ovo se posebno odnosi na ono što nazivamo loša dešavanja. Sedmi uvid govori da je izazov u tome da pronađemo šta leži iza svakog događaja, bez obzira kako je on loš.“

Osmi Uvid govori o deljenju energije sa drugima, tj. o korišćenju energije u odnosima sa ljudima uopšte, kao i sa decom. Naime, ako se ne nadmećemo sa drugima oko energije, a istovremeno ostajemo povezani sa Izvorom (unutrašnjom energijom), tada tom svojom energijom možemo pomoći drugima i uzdignuti njihovu energiju na viši nivo. Posebno je važno ovakvo pomaganje u grupi ljudi u kojima svaki član oseća energiju svih ostalih.           

U romantičnoj vezi, veoma je bitno paziti da se ljubavna euforija ne pretvori u prevlast za moć i kontrolu. Bitno je ostati povezan sa unutrašnjom energijom.

U ophođenju sa decom i njihovom podizanju, potrebno je obratiti pažnju na ono što ona žele. Mi smo ti koji ih usmeravaju i od nas zavisi kako će se razvijati.

„...Da bi naučila da se razvijaju (deca), njima je potrebna naša energija stalno, bezuslovno. Najgoru stvar koju možete da uradite deci jeste da im oduzmete njihovu energiju tako što ćete ih ispravljati. Upravo to stvara kontrolne drame u njima. Ove dečje manipulacije mogu se izbeći ako im odrasli pružaju svu energiju koja im je potrebna, bez obzira na situaciju. Zato oni uvek moraju biti uključeni u razgovor, a naročito u razgovor koji se odnosi na njih.“

Deveti Uvid, poslednji u knjizi Celestinsko proročanstvo, govori o duhovnoj evoluciji ljudi i dolasku do sve viših i viših energetskih stanja, što će dovesti do kulturne revolucije.

Prolaskom kroz period samoispitivanja, ljudi će zapravo shvatiti kako je svet divan i duhovan i koliko nam je priroda važna. Otkriće, najčešće, da rade pogrešan posao i da moraju da rade nešto drugo, da bi mogli da nastave da se razvijaju, da se posvete svom duhovnom razvoju. Biće postignuta automatizacija proizvodnje koja će omogućiti ljudima da vreme posvete nekim uzvišenijim ciljevima. Doći će do novih ekonomskih orijentacija.

Deveti uvid otkriva našu konačnu sudbinu, u kojoj ljudi predstavljaju vrhunac evolucije, razvijajući se u sve složeniji stupanj vibracija. Vremenom postajemo lakša i duhovnija bića. Kako strah jako smanjuje nečiji nivo vibracija, on ostaje kao veliki izazov za čoveka na putu koji ukida barijere između života i smrti.

„Kada god sumnjamo u svoj put, ili izgubimo znake ovog procesa, mi moramo da se setimo prema čemu 

se razvijamo, šta je cilj života. Dostizanje raja na Zemlji je razlog našeg postojanja na svetu. I sada znamo kako to može da se uradi...“

Roman „Celestinsko proročanstvo“ dobio je i svoj nastavak – „Deseti Uvid“, a par godina kasnije i još jedan – „Tajne šambale“. U februaru 2011. godine objavljen je i četvrti nastavak – „Dvanaesti uvid: Čas odluke“. Pustolovine i otkrića koje donose za neke su samo drevne priče, a za neke tajne koje menjaju našu sudbinu.