Realizam - Suprematizam

 

 

Ilja Rjepin je rođen u Harkovu 1844. godine, a talenat i ljubav prema slikarstvu odveli su ga u Sankt Peterburg na Carsku akademiju umetnosti. Međutim, u želji da slika život onakav kakav je zaista bio, odlučio je da putuje po unutrašnjosti i verno predstavi narod u Carskoj Rusiji. Tako je najčešći motiv na njegovim slikama bio svakodnevni život i rad običnog čoveka. Najpoznatije Rjepinovo delo je „Burlaci na Volgi“, koje predstavlja kritiku moralnih nedostataka tadašnjeg društva. Rjepin je bio i pravi majstor portreta. Uradio ih je više stotina, a među najuspelije se svrstavaju portreti Lava Tolstoja, Mendeljejeva, Musorgskog, Rubinštajana. Njegove izložbe imale su velikog odjeka u Rusiji i Evropi, a nova Sovjetska vlast predstavljala je njegove radove kao progresivni model po kome treba da slikaju ostali slikari. Rjepin je umro 1930. godine u svojoj kući u Kukali, koja se nakon Revolucije našla na teitoriji Finske.

 

Slično svom starijem kolegi, i Kazimir Maljevič je na studije slikarstva krenuo iz rodnog Kijeva put Moskve. Međutim, za razliku od Rjepina, Maljevič slavu i priznanje nije osetio za života. Mnoga dela ovog slikara i teoretičara umetnosti su konfiskovana i uništena, a rukopisi spaljeni. Staljinistički režim ga je hapsio u dva navrata i držao zatvorenog nedeljama. Maljevič je bio jedan od najvažnijih članova avangarde. Njegov stav je bio da pravo slikarstvo ne treba da reprodukuje stvarnost, već da otkrije samu suštinu bića i nebića i izrazi čisto osećanje i duhovnost. On je eliminisao iz slike figurativni, a potom i geometrijski oblik, dematerijalizujući sve što je ostalo od oblika. Govorio je o potrebi da se sve svede na nulu i zakorači izvan nje – u svet bespredmetnosti. Tako je 1915. godine promovisao novi pravac u umetnosti – suprematizam, kao izlazak u vanvremensko i vanprostorno. Jedno od najpoznatijih Maljevičevih dela je „Crni kvadrat na belom“ koji prema njemu predstavlja „zametak svih mogućnosti“. Na izložbi u Moskvi 1919. godine prikazao je „Beli kvadrat na belom“ koji je večno mirovanje, beskraj, Apsolut u kome nestaju sve forme. Godinu dana kasnije ide još dalje i izlaže prazno platno čime ukida granice između platna i onog iza platna, i tako dostiže čisto osećanje, pravu nulu forme, uranjanje u nepojavno. Kazimir Maljevič napustio je ovaj svet u bedi u svojoj 57. godini. Sahranjen je u Moskvi 1935. godine u sanduku koji je imao obeležja suprematizma.

 

Mada su dela ova dva umetnika po formi potpuna suprotnost, u sebi nose zanos i ushićenje svojih stvaralaca koje prenose i dan danas na posmatrača. Čini se da im je zajednička i provokativnost koja ne izaziva samo rasprave o tome šta je pravo umetničko delo, već i neke nemile događaje. Naime, lider akcionizma Aleksandar Brener je 1997. godine upao u Stedelijk muzej u Amsterdamu i zelenom bojom ispisao znak dolara preko Maljevičeve slike „Suprematizam“. Rjepinovo delo „Ivan Grozni i njegov sin Ivan 16. novembra 1581.“, izloženo u moskovskoj Tretjakovskoj galeriji, stradalo je 1913. godine kada ga je staroverac Abram Balašov izrezao nožem.