Šargarepa

 

Pretpostavlja se da potiče iz Evrope i prisutna je u ljudskoj ishrani oko 2000 godina. A šta mi danas znamo o njoj?

 

 

100 g sveže šargarepe sadrži:

 

9,3 g ugljenih hidrata

1,2 g proteina

1,1 g biljnih vlakana

0,3 g masnoće

464 mg fosfora

373 mg kalijuma

267 mg magnezijuma

38 mg kalcijuma

15 mg natrijuma

3,8 mg gvožđa

1,8 mg niacina

0,43 mg tiamina

0,25 mg riboflavina

100 I J vitamina A

 

Sok od šargarepe se preporučuje za čišćenje organizma od otrova nagomilanih usled obilnog konzumiranja loše hrane. Ovo je dragocen eliksir za citav organizam. Posebno čuva nerve od iscrpljenosti i zato se preporučuje svima koji svoj nervni sistem troše preko mere.

 

Kod anemije, šargarepa u rekordnom vremenu poboljšava krvnu sliku.

 

Sok od šargarepe sa pravim, prirodnim medom odličan je za podizanje tonusa i jačanje potencije. Ovaj eliksir se uvek pravi neposredno pred upotrebu.

 

Snižava povišen nivo „lošeg“ holesterola u krvi za 10 – 20%. Istovremeno nivo „dobrog“ holesterola se podiže u roku od samo nekoliko dana, sa samo dve pojedene šargarepe dnevno.

 

Smanjuje rizik od moždanog udara čak za 68% ako se jede redovno (pet puta nedeljno u raznim obrocima). Razlog za to je beta-karotin iz šargarepe koji deluje kao antioksidant, sprečavajući da holesterol postane toksičan i stvori naslage koje zatvaraju arterije i sprečavaju protok krvi. Kod moždanog udara od presudne važnosti je količina vitamina A i beta-karotina u krvi, koji ublažavaju razarajući tok izumiranja nervnih ćelija.

 

Igra važnu ulogu u prevenciji raka. Karotin, koga ima dosta u šargarepi, je antikancerogena materija. Kod osoba koje redovno jedu povrće bogato karotinom, leukociti su dva puta snažniji u borbi protiv malignih ćelija, virusa i bakterija.

 

Dobra je za dobar vid. Visoke doze beta-karotina smanjuju mogućnost nastajanja katarakte i degeneracije rožnjače.