Home  // Ishrana // Bukvar ishrane // Zelene pijace

 


 





Veoma je važno prilagoditi ishranu onome što je trenutno u sezonskoj ponudi. Sezonska ishrana predstavlja ključ za uživanje u hrani i za postizanje ravnoteže. Šarenilo svežih plodova i njihova raznovrsnost, može vas zbuniti ako niste previše vični da napravite razliku. Ali, ne brinite, pijačni prodavci će vam najbolje pomoći u odabiru.

 


 


 


 


 


 


 


 


 


 


 


 


 


 


 


Zelene pijace

14.01.2012.

Zelene pijace, gotovo odumrle krajem dvadesetog veka u većini razvijenih zemalja sveta, kao prevaziđeni, tradicionalni oblik plasmana pre svega svežeg voća i povrća, doživljavaju ponovni procvat u poslednjih desetak godina. U Velikoj Britaniji npr., 1997. godine nije postojala ni jedna zelena pijaca. Sada ih ima preko 200, kako u seoskim tako i u urbanim sredinama. Međutim, u mediteranskim zemljama, u Italiji i Francuskoj posebno, kupovina namirnica se nikad nije mogla ni zamisliti bez pijaca, punih sočnih plodova, zeleniša, ribe, salata, cveća i ko zna čega još.

 

pijaca

 

Zelene pijace su mesta, uglavnom na otvorenom, na koja lokalni poljoprivrednici iznose svoje proizvode, kako bi ih direktno prodavali potrošačima. Budući da nude neposredni oblik plasmana voća i povrća i drugih poljoprivrednih proizvoda (jaja, mesa, mlečnih proizvoda itd.), one su nezamenjive za snabdevanje svežim namirnicama. Prednosti snabdevanja na pijacama su i bogatiji asortiman voća i povrća, kao i konkurentni kvalitet i cene proizvoda.

 

Zelene pijace bi trebalo da nude zdravu hranu, koja nije proizvedena na veliko, a samim tim veće su šanse da je proizvedena bez pesticida i veštačkih đubriva. Meso, jaja i mlečni proizvodi su svakako kvalitetniji, jer individualni proizvođači ne koriste masovno hormone i antibiotike u gajenju živine i stoke. Sve češće, poseban deo pijace se odvaja za prodaju samo organske hrane, koja je i najzdravija.

 

pijaca 2

 

Za razliku od supermarketa,  hrana na pijacama bi trebalo da bude i jeftinija, ili je to bilo nekada kada ste imali na pijacama više proizvođača a manje preprodavaca.

 

U svakom slučaju, zelene pijace su živa, pulsirajuća mesta, za razliku od supermarketa, gde možete da upoznate proizvođače hrane koju kupujete i da sa njima razgovarate. Na njima su uglavnom prisutni stalni prodavci iz okolnih sela i redovni posetioci pijaca imaju svoje omiljene snabdevače.

 

Zelene pijace u velikim gradovima Srbije danas ispunjavaju sve zakonske uslove za trgovinu hranom, a proizvođače i kupce štite od hladnoće i visokih temperatura. Ove pijace se sastoje od natkrivenog dela sa tezgama za prodaju zeleniša, od ribarnica i posebno izgrađenih mlečnih hala za prodaju sira, kajmaka, mleka i mesa. Građanima je omogućeno snabdevanje higijenski ispravnim, svežim proizvodima, po važećim standardima kvaliteta i bezbednosti hrane. Takođe, na pijacama postoje posebno odvojeni delovi za zanatlije - pekare, proizvođače kora, voskare, grnčare itd., kao i drugi trgovački sadržaji. Danas samo u Beogradu postoji oko 120 pijaca, onih centralnih gradskih i opštinskih.

 

Mnogi stručnjaci smatraju da su investicije u pijace, kao i u poljoprivredne proizvođače hrane, investicije u budućnost. One su pogodan način da se ostvare mnogi ekološki, ekonomski i društveni ciljevi i pomogne održivi razvoj. Sve je više potrošača koji traže zdrave proizvode i to ne bi trebalo da predstavlja problem u zemlji prema kojoj je priroda bila veoma blagonaklona.

 

Gde se vi snabdevate namirnicama? ->