Home  // Fizičke aktivnosti // Fizička kultura // Koje fizičke aktivnosti se...

Koje fizičke aktivnosti se kome preporučuju

07.10.2011.

Preporukom fizičkih aktivnosti bavi se primenjena naučna disciplina – kineziološka rekreacija – u okviru kineziologije. Jedno od pravila glasi da svako ima svoj sport, pa je nemoguće nekome nametnuti određenu aktivnost u kojoj se on jednostavno ne nalazi. Npr., plivanje spada u najzdravije sportove, međutim mnogi ne žele plivati jer im je teško ili ne žele da ih drugi gledaju. Neadekvatna sportska aktivnost vodi jedino u odustajanje, što dodatno komplikuje stvari. Zato je u detinjstvu važno upoznati decu sa većinom sportova, kako bi za svoju rekreaciju i zdravlje odabrali ono što vole.

 

 

Za mlade u razvoju, od predškolskog doba do kraja srednje škole, poželjne su aktivnosti koje podstiču celovit razvoj motorike, a time i psihe. To su sve sportske igre (košarka, fudbal, rukomet, odbojka) i sportske aktivnosti poput borilačkih veština ili tenisa. Deca se pravilno razvijaju ali i uče pravila igre, socijalizuju se, uče gubiti i pobeđivati, igraju se, zabavljaju i druže. Što su mlađi, igre treba da im budu više prilagođene, koristi se više rekvizita i pomagala i primjenjuje se specifična metodika rada s njima. Deca do polaska u školu mogu savladati brojne sportske tehnike i steći znanja koja će im biti korisna čitav život, npr. plivanje, vožnju bicikla ili rolera. Za školarce i studente veoma je važna redovna fizička aktivnost zbog prekomernog sedenja i učenja. Za njih su naročito korisne aktivnosti u prirodi - hodanje, trčanje i svi sportovi koji podstiču druženje. Za decu i mlade poželjno je češće organizovati sportske kampove u prirodi, čije bi aktivnosti trebali oblikovati stručnjaci.

 
Za radnu populaciju potrebno je, na temelju potreba i svih relevantnih pokazatelja zdravlja, izraditi programe sportske rekreacije koji bi se sprovodili u najbližem centru. Što su osobe starije, a starenje počinje već nakon navršene 30. godine života, sve više su poželjne cikličke, aerobne, jednostavne i prirodne aktivnosti. Tu spadaju brzo hodanje, hodanje uzbrdo (tracking), jogging, trčanje, planinarenje, nordijsko hodanje, vožnja rolera, plivanje. Sve to po mogućnosti na čistom vazduhu i ako je moguće svaki dan. To su programi uz pomoć kojih se sprečavaju bolesti današnjice, srčane bolesti, dijabetes tipa II i sl., a posebno dobro deluju na otklanjanje stresa. Stres rezultira preteranom napetošću, a s tim je u vezi i povišen krvni pritisak, kao i brojne psihosomatske bolesti. Za osobe koje su pod stresom posebno je pogodno plivanje, joga, šetnja ili pešačenje u prirodi i sve aktivnosti koje umiruju.
 
 
Za osobe starije od 65 godina potrebne su cikličke aktivnosti, ali i ciljano usmerene, prema specifičnim, oslabljenim područjima. Treba voditi računa o tome da osobe starije životne dobi žele druženje pa je rad trenera posebno važan, kad je u pitanju motivacija. Za osobe koje imaju problema s kretanjem poželjno je vežbanje u vodi. U sportskoj rekreaciji su prisutni i složeni programi u okviru team buildinga, wellnesa, fitnessa i sl. Sadržaji i opterećenja treba da budu prilagođeni grupama ili pojedincima. Sportske igre, takmičenje i previsok intenzitet aktivacije uglavnom imaju kontraindikovano delovanje na organizam u godinama.
 
Nezavisno od toga kojom se aktivnošću osoba bavi, bilo bi dobro da u svoju rekreaciju uvrsti minimalno 30 do 45 minuta cikličke aktivnosti najmanje tri puta nedeljno. Aktivnost treba da bude u odgovarajućoj zoni opterećenja, a ona je 220 minus godine života puta 0,65 do 0,75. Osobama koje imaju višak kilograma preporučuje se hodanje, jer je brži srčani ritam od dopuštenog kontraindikovan. Najbolje je da se konsultuju sa svojim lekarom.